Ćao! Ne želim da se predstavim ko sam ustvari ja ili bilo ko koga ću da spominjem dok budem pisala članke, već ću koristiti lažna imena. Neka bude da sam ja Ejmi. Idem u srednju školu, živim sa roditeljima i bratom koji je od mene stariji 8 godina. Volim da čitam, pišem, igram igrice, slušam muziku, itd. Imam jednu najbolju prijateljicu (neka se zove Mia) i dva najbolja druga (Lukas i Džejmi). Nisam ih dugo videla, jer sam prehlađena i već nedelju dana ne idem u školu. Po ceo dan ležim u krevetu, buljim u ovaj moj lap-top, čitam knjigu, gledam filmove, dopisujem se sa sestrama... Kada se umorim od svega toga, onda samo ležim. Ponekad pokušam da zaspim, a nekad' samo sanjarim. Volim da izmišljam ljubavne priče u svojoj glavi. Moram da priznam, nikad' mi ta ljubav nije išla od ruke. Uvek se zaljubim u pogrešnog tipa. Na primer neki napaljeni dečko ili je lep, ali je glup ili se ispostavi da mi je rod, samo još fali da se zaljubim u pedera. To mi se jedino nije desilo. Definitivno sam skrenula sa teme! Trebalo bi da pišem koliko je dosadno kada si prehlađen. Pa ovako to od prilike izgleda kod mene: kada se mama(Džesika) vrati sa posla, ispituje me da li sam popila lekove na vreme, tera me da jedem supu, stalno me pita kako sam... Kada se sva ta gužva završi, onda gledamo televizor, dok mama ne počne da testeriše. Previše se umori od posla i onda se na pola serije uspava. Tada ja pređem u moju sobicu i onda sledi onaj deo: buljim u ovaj moj lap-top, čitam knjigu, gledam filmove... Sve je to kul prvih nekoliko dana. Mislim ko ne bi želeo da se izležava ceo dan, nema škole, nema nadrndanih nastavnika, nema loših ocena...Ali odjednom sve to počne da ti dosađuje. Svaki dan je isti. Pogotovo kada neprestalno kašlješ i kijaš, a da ne pominjem papirnate maramice, jer mislim da sam potrošila više od deset pakovanja. Mia mi je javila da i u subotu idemo u školu i mislim da ću da idem. Jedva čekam! Znam, zvučim kao neka zaluđena štreberka, ali nedostaje mi moje društvo. Naravno škola mi nikad nije nedostajala, već moji prijatelji i naše okupljanje posle škole. Trebalo bi da se vratim u krevet, počinjem da mu nedostajem...